Penjanje po krovovima, velika žičana četka, garež i čišćenje dimnjaka nisu omiljeni ni kod muškaraca, ali Jasmina Dinić iz Beograda i posle 14 godina radi u „Dimničaru“ i ne namerava da odustane. Na krovu je sa četkom završila slučajno, kada je kao devojčurak došla kod kumova u Beograd iz rodne Prištine.

- Završila sam saobraćajnu školu i, pre nego što sam postala dimničar, pokušala sam da pronađem posao u struci, ali to mi nije pošlo za rukom. Onda sam od majke svog druga saznala da se traže dimničari i odlučila da se prijavim na konkurs iako ništa nisam znala o tom poslu – kaže jedina beogradska dimničarka. Jasmina se priseća kako je tog dana na razgovoru za posao bila jedina žena, zbog čega se stidela. Kako kaže, u jednom trenutku je zbunjeno i pomalo uplašeno pitala članove komisije da li je problem što nije muško, ali upućen joj je odričan odgovor i posle svih provera i testova dobila je posao u ovoj firmi.

- Najteže mi je bilo prvih mesec dana, kada sam upoznavala posao i shvatala šta treba da radim i istovremeno morala dodatno da se obrazujem za ovaj posao. Nekoliko puta sam htela da prestanem da radim, ali uvek sam odustajala od takve odluke – ispričala je Dinićeva i dodala da je kao mala sanjala da postane stujardesa. Nikada ranije nije mogla zamisliti da će se baviti ovako prljavim poslom i da na posao neće ići našminkana i namazanih noktiju, ali vremenom se navikla. Na pitanje da li se ljudi iznenade kada je vide na vratima u odžačarskom odelu sa četkom, kaže da za Beograđane to više nije iznanađenje.

- Ranije se dešavalo da su ljudi nepoverljivi, ali sada se to gotovo i ne događa jer me već pola grada poznaje – kaže Jasmina, tvrdeći da je uprkos svemu srećna jer su joj, kako kaže, dani ispunjeni i uvek susreće različite ljude.


Izvor: „Stil“